By Milos Rastovic

The Serb National Federation (1901), the oldest Serbian-American Fraternal organization in the United States, marked its 120th anniversary last month on June 15th and will continue to celebrate this milestone over the coming year. Throughout its long history, the Serb National Federation (SNF) has economically and financially helped its members, the homeland, students in high schools and universities, Serbian Orthodox churches, children’s church camps, Serbian Kolo Sisters, Serbian charities and charitable causes, and sponsored athletic, cultural, and social events to preserve and perpetuate the Serbian tradition and heritage on the North American continent.

Fr. Sava Vojvodić from Pittsburgh describes the main task of the Serb National Federation published in the first edition of American Srbobran (1906): “Raise and help, wherever possible, Serbian Orthodox churches and altars, establish educational institutions and Serbian hearths, so that our children, our youth – our hope does not wither before time, does not get lost, does not melt into something else that is not ours, so that we do not create here from hundreds of thousands of worlds of the Serbian people another black Serbian Kosovo.”

The SNF was founded in Pittsburgh, Pennsylvania. The base mainly consisted of immigrants engaged in agriculture, livestock, and fishing in their homeland. They did not realize that they would work in the mines and steel mills on the new continent. Most of the Serbian immigrants who arrived in Pittsburgh came from the Krajina region (Lika, Kordun, and Banija) in Austria-Hungary and Montenegro, not necessarily from Serbia, at the end of the nineteenth century. By arriving in America, Serbian immigrants carried in their rural purse folk songs and memories of the bravery and heroism of their ancestors, their willingness to work hard and sacrifice for the ideals of freedom. In his memoirs, SNF Founder Sava Hajdin said that the first Serbs who came to America from the Krajina region were Nikola Vujnović from Gomirje in 1886, Milenko Maravić in 1887, and Petar Vignjević in 1888. After them, others came: Nikola Maravić, Stevo Trbović, Adam Maravić, Mićo Stipanović, Rade Mamula, and Lazo Mrvoš. They came from Dubrava, Plaški, Primišlje, Vojnić and other places. Hajdin came to America in 1892 at the age of sixteen. He and other pioneers who founded and built Serbian-American organizations and societies laid the foundations of the organizations that today represent the basis of Serbdom in America.


Industrialization of the “New Land” caused suffering and bitterness for Serbian immigrants arriving for the rest of their lives. Dr. Božidar Purić, the Consul of the Kingdom of Serbs, Croats, and Slovenes in San Francisco and Chicago, in a conversation with one Herzegovinian, found out how immigrants felt about the New Land: “I have never seen anyone in this country feed a hungry person or a thirsty one. If you don’t have money, you will die like a dog on the street.” When the Serbian immigrants gathered at their rallies, they mostly talked about the homeland that they left behind. Separation from their home made them think about organizing societies that would remind them of the homeland.

Initially, Serbian immigrants did not establish their organizations and fraternal societies due to their small number. They joined the Russian, Croatian, and Slovenian societies. However, as the number of Serbian immigrants grew, so did their awareness of establishing their societies for national, economic, and social reasons. Although most of the immigrants were illiterate, they began to organize their organizations and societies. Serbian clubs, organizations, and other societies were the main gathering places for Serbian immigrants. Since most did not speak English, these organizations became their spiritual home. The success of these organizations is based on the Serbian ideal of freedom, creativity, and working spirit woven into the Serbian ethnic being and supported by the American democratic tradition.


At the time, workers were neither organized into unions nor had health insurance. Due to significant accidents and difficult working conditions, workers and their families needed protection and financial security. Fraternal societies offered financial security and stability for workers and their families. In 1901, Sava Hajdin traveled from Pittsburgh to New York to get support from Nikola Tesla, a recognized Serbian-American scientist and inventor, for founding such a society. With Tesla’s support, Hajdin founded the Serbian Orthodox Federation Srbobran (SOFS) and became its first President. When they founded the Serbian Orthodox Federation Srbobran, the inscription on the board of the organization was placed in Cyrillic. A few days later, someone destroyed the board with inscription. Hajdin commented on the event in his memoirs: “Serbdom and Serbian ideals were not on a piece of the board, but in our fiery youthful hearts.” Such a fight against Serbs gave Hajdin and other pioneers even more will to continue in their efforts in organizing Serbs in America. The society soon developed into “a strong tree that spreads its branches wherever there are Serbs in America and Canada.”

In the memoirs, Hajdin also pointed out that the SNF foundation is the American democratic ideal, working with people and for people. Hajdin saw the SNF as the center of Serbdom and St. Sava’s tradition in America. The SNF is still guided by these goals in its work today.

To strengthen Serbian organizations and make them efficient, Mihajlo I. Pupin, a Serbian-American scientist and inventor, worked to unite them for years. As a result, on September 21, 1929, Sloga, Svesna Srbadija, Sloboda, and the Serbian Orthodox Federation Srbobran were merged into one organization named the Serb National Federation with 19,764 members and a monetary reserve of $780,188.23. At the celebration of the 50th anniversary of the SNF in 1951, the SNF had 183 adult societies and 141 youth circles with 16,213 adult members and 6,484 youth members. The assets amounted to about $4 mil- lion. Today, the SNF has about 12,500 members, and the society is worth approximately $50 million.

At the convention in 1929, Pupin became its Honorary President and Nikola Tesla in 1935. When Tesla was elected Honorary President of the SNF, he replied in a short letter:

“It would be better if you choose someone more valuable. However, as you want, I have to accept it. Thank you, and I wish you the best of success.” Nikola Tesla

The Serb National Federation made great humanitarian, military, and financial contributions to the homeland in World Wars I and II. Twenty thousand Serbian volunteers organized by Mihajlo I. Pupin, SOF Srbobran, the American-Canadian Diocese of the Serbian Orthodox Church, and Serbian National Defense Council of America came to fight for their homeland in World War I. Most of them had never seen Serbia because they lived in the Austro-Hungarian Empire, but the connection with their homeland and sense of belonging to it was unbreakable. Hajdin’s patriotism is also shown because, since he has no sons he sent his sixteen-year-old daughter Ružica to the Thessaloniki front to fight for the homeland. As members of the SOF Srbobran of Lodge 82 “Banović Strahinja,” ten Vajagić brothers from Gary, Indiana, voluntarily went to fight for Serbia against Austria-Hungary. The eldest brother was 40 and the youngest was 20 years old. The eldest brother, Risto Vajagic, received the highest Serbian decoration, Karadjordje’s Golden Star for Courage. According to Dr. Božidar Purić, twenty-five percent of the Serbian-American population in America went to volunteer to defend the homeland: “What other nations have that? Thanks to them, Kosovo’s sowing was reaped in distant America.” At that time, Serbian-Americans were the only free Serbs in the world, and that is why they stood by their people to fight for the liberation of the homeland. More than half of the Serbian-American volunteers did not return to their families who remained in America. In 1943, members of the SNF bought a bomber and donated it to the U.S. military to fight the Nazis. The bomber was called “American-Serbian.”

After the founding of the SOF Srbobran, its members soon realized that they could not make progress if they did not have a newspaper informing Serbian immigrants about their work, ideas, and calling on them for unity and cooperation. Therefore, to expand its influence in America and Canada, the SOF Srbobran began publishing in 1906 the American Srbobran, the oldest Serbian continuously published newspaper. The American Srbobran was initially published only in Cyrillic. From 1906 to 1916, the American Srbobran was a weekly newspaper; and from 1916, a daily newspaper. In the 1930s, an English section was added to the newspaper for the first generation of immigrants whose native language was English to become more acquainted with the Serbian culture and tradition. Today, the American Srbobran has Serbian and English sections, and is a semi-monthly newspaper.

The primary role of this newspaper was described by Father Vojvodić in the first issue of the newspaper from January 18, 1906, edited by its first editor Milivoj Buzadžić:

“Our newspaper will guide our readership on the path of Serbian national awareness and dedication to the holy Orthodox Faith, so that in this distant land they do not forget the faith and the nation they have come from and for which our ancestors have shed so much blood, leaving us these two holy legacies to defend and preserve… Furthermore, we will try to make this fraternal organization [SOF Srbobran] spread as much as possible because we are fully convinced that salvation, progress, and help lie only in our community …Even now, we hear a soft voice in our hearts whispering Christ’s words: ‘Assuredly, I say to you, in as much as you did to one of the least of these My brethren, you did it to Me.’”

As in the past and today, the American Srbobran has published news about the success of Serbian-Americans, their aspirations and views on the “New Land,” the work of Serbian Orthodox Churches and church dioceses, economic and cultural-educational activities, singing and athletic clubs, and societies, published books, the social life of immigrants and events in the homeland. During World War I and II, the American Srbobran was a defender of the freedom and truth of the Serbian people. Dr. Kosta Elesin, former editor-in-chief of American Srbobran, says: “The American Srbobran serves the interests of freedom of democratic America and Serbs as a whole ... (and) will continue to fight for the unification of all Serbian countries in the spirit of the times in that form, which will be of the greatest benefit to the Serbian people, and which will suit their vital interests, and which will protect their national existence.” The SNF society Jedinstvo,” (Lodge 99), describes the attitude of Serbian-Americans in the American Srbobran: “Srbobran defends and stands on the defense of humiliated and ruined Serbs, and at the same time raises and maintains the Serbian spirit and ethics, which we need so much today.”

Many famous Serbian novelists have contributed to the American Srbobran such as Jovan Ducic, Milos Crnjanski, Ivo Andric, Desanka Maksimovic, Vojislav Ilic, Milan Rakic, V. Rev. Dr. Stavrofor Mateja Matejic, Charles Simic, Vasko Popa, Vasa Mihailovich, and Dr. Aleksandar Petrov among others. In addition to authors who contributed to the American Srbobran, it has also been granted interviews with famous Serbs such as Mihajlo I. Pupin and Nikola Tesla, and Novak Djokovic, World Tennis Champion among others. In 2001, the American Srbobran was awarded “Best Newspaper” at the Pennsylvania Fraternal Congress.

Today, the SNF is a non-profit fraternal organization that provides life insurance and annuities following the needs of its members. The long traditions of selling life insurance and annuities and services have made the SNF a respected fraternal organization in the United States. Unlike commercial insurance companies, the SNF invests its income in preserving Serbian culture and tradition as it has for more than a hundred years. By investing in the SNF, its members are investing in the future of Serbian families and the preservation of the Serbian ethnic identity in America. The main idea is that Serbs in America have one umbrella organization that will protect its interests and help its members.

As it was said, the activity of the SNF is based on preserving Serbian culture and tradition by organizing cultural, athletic, and social events where participants have the opportunity to socialize, learn more about their culture, origin, and language. In that sense, the SNF sponsors the oldest Serbian basketball tournament in the United States since 1936, two annual golf tournaments, and a bowling tournament. The event SNF 3-Day, initiated as Serbian Day by Mihajlo I. Pupin to raise funds for orphans in Serbia during World War I, has traditionally been organized since 1917. In 2016, this event was declared the oldest ethnic event in Kennywood Park by the municipality of Pittsburgh. The event “Jasenovac: Unspoken Genocides and the Holocaust, 1941 - 1945” was held in the U.S. Congress in Washington, D.C., in November 2019. It was an opportunity for members of Congress, senators, diplomats, foreign ambassadors, and the American media to learn more about the suffering of Serbs, Jews, and Roma during World War II. Last year, “Serbian Heritage Night” was held in the basketball arena in Cleveland to support Serbian basketball player Nikola Jokic, who plays for the Denver Nuggets. The SNF also gives support to Novak Djokovic, the famous Serbian Tennis Player, on his American-summer tour every year. He became an Honorary Member of the SNF in 2015. This year, the SNF sponsored an Essay Contest for students in high schools and universities in the United States and Canada thanks to the generosity of an anonymous member. The main idea is to encourage students to contribute new ideas about improving the relationship between the homeland and the Serbian Diaspora.

The SNF sponsors a Serbian Move Festival at the University of Pittsburgh, which expanded in Washington, D.C., and Boston in 2019. In addition, the SNF supported the promotion of the film “Tesla Nation,” directed by Zeljko Mirkovic in Pittsburgh and Washington, D.C. This movie shows what Serbian immigrants have contributed to the United States and the world over 200 years. Thanks to the SNF, this film has been archived in many American and world libraries including the Library of Congress in Washington, D.C., the American Film Academy in Los Angeles, Harvard, Yale, New York, Columbia, Princeton, Oxford, Hoover Institution at Stanford University, Pennsylvania University, Duquesne, Ohio State University and other universities, the French National Library in Paris, the Russian National Library in St. Petersburg, the Alexandria Library in Egypt, and others.

At the celebration of the 50th anniversary of the Serb National Federation, St. Bishop Nikolaj Velimirović pointed out that the SNF, like other Serbian-American organizations, stood by the Serbian Orthodox Church, cared for its young people, sacrificed itself for the ideals of freedom “both for Serbdom and for America: It was nothing related to some person, family, or the Serbian people, or America, without our Serb National Federation doing the most it could do…And that’s why – all Serbs on their feet! To congratulate the Golden Jubilee of the Serb National Federation with all our heart and soul, gratitude, and praise! Amen, God grants us! ”

Material from: Serb National Federation - First 100 Years, edited by Dr. Krinka V. Petrov, Graphics Management Press, Los Angeles, CA, 2001; Споменица Српског народног савеза, edited by Nikola J. Vurdelj and Sava N. Vujnović, Pittsburgh, Pennsylvania, 1951; Archive material of the American Srbobran.

Чувар српске традиције у Америци

Већ пуних 120 година Српски народни савез негује нашу културу и наслеђе на америчком континенту, а Пупин и Тесла били су његови почасни председници. – Данас савез има око 12.500 чланова и друштво је вредно око 50 милиона америчких долара

Српски народни савез, најстарије српско добротворно друштво у САД, 15. јуна ове године прославио је јубилеј – 120 година постојања. Дуже од века савез је економски и финансијски помагао своје чланове, матицу, ученике и студенте, српске православне цркве и дечје црквене кампове, кола српских сестара, спортске и културне манифестације које имају за циљ очување и неговање српске културе, традиције и наслеђа на америчком континенту.

Главни задатак Српског народног савеза могао би се описати речима оца Саве Војводића из Питсбурга које је објавио у првом издању „Американског Србобрана” (1906): „Подижи и помажи, гдје ти је год могуће, српске цркве и олтаре, оснивај просвјетне установе и српска огњишта, да наша дјечица, наша омладина – наша узданица прије времена не усахне, не изгуби се, не претопи се у нешто друго што није наше, да нам се овдје од стотине хиљада свјета српског народа не створи, не начини у једанпут друго црно српско Косово.”

Основан у Питсбургу

Ово друштво основано је у Питсбургу у Пенсилванији, у којој су тада махом живели досељеници који су се у својој родној земљи бавили земљорадњом, сточарством и риболовом, не слутећи да ће на новом континенту радити у рудницима и челичанама. Највећи део наших исељеника дошао је крајем 19. века из српских делова Аустроугарске, тј. Крајине (Лике, Кордуна и Баније), Црне Горе, а понајмање из Србије. Сава Хајдин, оснивач Српског народног савеза, који је дошао у Америку 1892. са шеснаест година, у својим сећањима каже да су први Срби који су дошли у Америку из тог дела Крајине Никола Вујновић из Гомирја 1886, Миленко Маравић 1887. и Петар Вигњевић 1888. године.

Живот у Новој земљи, која је почела да се индустрализује, доносио је патњу и горчину нашим исељеницима до краја живота. Др Божидар Пурић, конзул Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у Сан Франциску и Чикагу, у сусрету с једним Херцеговцем овако му је описао Америку: „Никад не видех у овој земљи да је ко гладна нахранио и жедна напојио. Ако немаш пара, умрећеш као пас на улици.”

Отргнутост од завичаја и дома код исељених Срба је стварала потребу за организовањем друштава која би их подсећала на родни крај. У почетку они су били малобројни и прикључивали су се руским, хрватским и словеначким друштвима. Како је њихов број растао, тако је расла и свест о потреби оснивања сопствених друштава из националних, економских и социјалних разлогa.

Иако је већина исељеника била неписмена, почели су да се организују у удружења и друштва. Пошто већина није говорила енглески језик, клубови, добротворна и потпорна друштво постала су нека врста њиховог духовног дома. У то време радници нису били организовани у синдикате, нити су имали здравствено осигурање. Због великих несрећа које су се догађале и тешких услова рада, радницима и њиховим породицама била је потребна заштита и финансијска сигурност, па су оснивана братска и добротворна друштва која су нудила управо то.

Хајдин је 1901. из Питсбурга отпутовао за Њујорк како би добио подршку од Николе Тесле, тада већ признатог српско-америчког научника и проналазача, за оснивање једног таквог друштва. Уз Теслину подршку, Хајдин је основао Српски православни савез Србобран и постао његов први председник.

Када су основали савез, натпис организације је постављен на ћирилици. После неколико дана, неко је уништио натпис. Хајдин је то коментарисао у својим сећањима: „Српство и српски идеали нису се налазили на комаду даске, него у нашим ватреним младићким срцима.” Таква борба против нашег народа Хајдину и другим пионирима још више је дала воље да истрају у организовању Срба у Америци. Друштво се ускоро развило у „снажно стабло које шири своје гране где год има Срба у Америци и Канади”.

За Хајдина савез је требало да буде центар српства и светосавске традиције у Америци. Овим циљевима савез се руководи и данас.

На конвенцији 1929. године, Михаило Пупин постао је њен почасни председник, а Тесла 1935. године. Када је Тесла изабран за почасног председника Српског народног савеза, он је у кратком писму поручио:

„Било би боље да сте изабрали неког вреднијега, али кад тако хоћете, морам примити. Захваљујући и желећи вам најбољи успех.”

Савез је дао велики хуманитарни, војни и финансијски допринос матици у Првом и Другом светском рату. У Првом светском рату, око 20.000 српских добровољаца које је Пупин организовао дошли су да помогну својој отаџбини. Већина њих никада није ни видела Србију, јер су живели у Аустроугарској, али њихова веза с домовином и осећај припадности били су нераскидиви.

Патриотизам Саве Хајдина показује и чињеница да пошто није има синова, он је послао шеснаестогодишњу ћерку Ружицу на Солунски фронт да се бори за своју отаџбину. Као чланови Савеза друштва „Бановић Страхиња” десет браће Вајагића из Гере у држави Индијани добровољно су отишли да се боре за Србију у борби против Аустроугарске. Најмлађи је имао 20 година, а најстарији Ристо 40 и он је добио Карађорђеву златну звезду за храброст.

Након оснивања савеза, њени чланови убрзо су увидели да не могу напредовати ако немају своје гласило које ће обавештавати исељенике о њиховом раду, идејама и позивати их на јединство и сарадњу. У намери да прошири свој утицај у Америци и Канади, савез је почео да издаје гласило „Американски Србобран” и то су уједно и најстарије српске новине које излазе у континуитету од 1906. године. На почетку су излазиле само на ћирилици једном недељно, а од 1916. као дневне новине.

Тридесетих година прошлог века додата је енглеска секција како би се прва генерација исељеника, којима је енглески језик био матерњи, више упознала са српском културом и традицијом. Данас „Американски Србобран” има српску и енглеску секцију и излази два пута месечно.

Главну улогу ових новина описао је отац Војводић у првом издању новина од 18. јануара 1906. године, коју је уредио њен први уредник Миливој Бузаџић:

“Наш ће лист упућивати своје читаоце и поучавати их о српској народности и светој православној вјери, утврђиваће их да у овом далеком крају не забораве на вјеру и народ из кога су никли и постали и за који су наши стари своју крв потоцима пролијевали и нама те двије наше највеће светиње у аманет оставили... Настојаћемо да се ова благотворна установа (Српски народни савез) што више рашири, јер смо потпуно увјерени да нам само у заједници лежи спас, напредак и помоћ.”

Како некад, тако и данас, „Американски Србобран” обавештава о напорима и успеху америчких Срба, о раду српских православних цркава и црквених општина, о економској и културно-просветној делатности везаној за рад српских школа, о певачким и спортским друштвима, издавању књига, о друштвеном животу исељеника, о дешавањима у отаџбини. Током оба светска рата „Американски Србобран” био је бранилац слободе и истине српског народа. Писао је о страшном страдању српског народа од усташког покоља током Другог светског рата.

Др Коста Елесин, бивши главни уредник ових новина, каже: „’Американски Србобран’ служи интересима слободе демократске Америке и српства као целини... Бориће се за уједињење свих српских земаља у духу времена у оној форми и државном облику који ће бити од највеће користи за српски народ и који ће одговарати његовим животним интересима и који ће заштити његов национални опстанак.” Познати српски писци дали су свој допринос овим новинама: Прока Јовкић/Нестор Жучни, Јован Дучић, Св. Николај Жички (Велимировић), Милош Црњански, Ратко Станишић, Божидар Пурић, Драгослав Драгутиновић, Матеја Матејић, Драган Рајковић, Сава Јанковић, Васа Михаиловић, Александар Петров, Гојко Ђого, Александар Славковић. Објављени су интервјуи с Михаилом Пупином и Николом Теслом, као и са спортистима као што је Новак Ђоковић. Проглашене су за „најбоље новине” на братском конгресу државе Пенсилваније 2001. године.

Данас је Српски народни савез непрофитно добротворно друштво које обезбеђује животно осигурање и штедњу сагласно потребама његових чланова. За разлику од комерцијалних осигуравајућих друштава, савез је непрофитна организација која свој приход улаже у очување српске културе и традиције више од сто година. Главна идеја је да Срби у Америци имају једну кровну организацију која ће штитити њене интересе и помагати њене чланове.

Део активности савеза је и организовање најстаријег српског кошаркашког турнира у Америци од 1936. године, два годишња голф турнира и турнир у куглању.

Српска манифестација „Три српска дана”, коју је покренуо Пупин како би сакупио средства за српску сирочад у Србији током Првог светског рата, традиционално се организује од 1917. године у Питсбургу. На стогодишњицу прославе, 2016. године, проглашена је најстаријом етничком манифестацијом.

Догађај „Јасеновац: неизговорени геноциди и Холокауст, 1941–1945” организован је у америчком Конгресу у Вашингтону у новембру 2019. То је била прилика да се конгресмени, сенатори, дипломате, страни амбасадори и амерички медији више упознају са страдањем Срба, Јевреја и Рома током Другог светског рата. Прошле године је одржана „Српска ноћ” у кошаркашкој арени у Кливленду како би подржали српског кошаркаша Николу Јокића. Такође, савез сваке године даје подршку Новаку Ђоковићу на његовој америчкој летњој турнеји. Он је постао почасни члан 2015. године.

Подршка студентима и спортистима

За ученике и студенте у САД и Канади савез је организовао ове године такмичење за најбољи есеј како би млади људи дали свој допринос у побољшању односа између матице и дијаспоре.

Сваке године се организује и Фестивал српског филма на Универзитету Питсбург који је проширен у Вашингтону и Бостону 2019. године. Савез је организовао промоцију филма „Теслин народ”, редитеља Жељка Мирковића, у Питсбургу и Вашингтону. Овај филм показује оно шта су српски исељеници у протеклих 200 и више година допринели у изградњи Америке и света. Захваљујући савезу овај филм је архивиран у многим америчким и светским библиотекама.

На прослави педесетогодишњице, Св. владика Николај Велимировић истакао је да је савез, као и друге организације, стао уз Српску православну цркву, бринуо се о младима, жртвовао се за идеале слободе „како за српство, тако и за Америку”.


Према подацима др Божидара Пурића, двадесет и пет посто српског становништва у Америци је у Првом светском рату отишло у добровољце у Србију и више од половине њих се није вратило својим породицама које су остале у Америци. У току Другог светског рата, чланови Српског народног савеза купили су бомбардер и поклонили га америчкој војсци да се бори против нациста 1943. године. Бомбардер је назван „aмерички србин”.


У намери да ојача српске организације и учини их ефикасним, Михаило И. Пупин, српско-амерички научник, радио је годинама на њиховом уједињавању, до којег и долази 21. септембра 1929. године. Ујединили су се друштва Слога, Свесна Србадија, Слобода и Српски православни савез Србобран у данашњи Српски народни савез са 19.764 члана и новчаном резервом од 780.188.230 америчких долара. На прослави педесетогодишњице Српског народног савеза 1951. године, Савез је имао 183 друштва за одрасле и 141 коло подмлатка са 16.213 одраслих чланова и 6.484 члана подмлатка. Имовина је износила око 4 милиона долара. Данас савез има око 12.500 чланова и друштво је вредно око 50 милиона америчких долара.

Милош Растовић

The article is published in the Serbian Section of the American Srbobran on July 21, 2021,and Politika, Belgrade, Serbia on July 18, 2021.

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on pinterest

Want More Content Like This?

Subscribe to the Srbobran Today!